“Za razliku od Ratka Mladića, koji je u svojim rukama imao stvarnu moć, poslednji haški begunac, Goran Hadžić, bio je običan pion u rukama Državne bezbednosti Srbije i Željka Ražnatovića-Arkana; njega su oni doveli na vlast kako bi politički rukovodili događajima u Slavoniji i kontrolisali neviđenu i krvavu pljačku, opravdavanu pričom o borbi za srpske nacionalne interese”, kaže za Dane profesor Žarko Korać. “U Haagu će se na Hadžićevom primeru najbolje videti šta konkretno znači komandna odgovornost. Hadžićeva biografija – taj uspon od običnog, malog magacinera, do čoveka koji je dobio vlast i moć da odlučuje o životima drugih – najslikovitije govori o cinizmu Slobodana Miloševića i njegovog režima.”