|
|
|
Beograd za postčetnike
Šta se ne smije zaboraviti
|
 |
Sarajevo - šta god ono značilo - predstavljeno je kao Zlo koje valja uništiti; radost, veselje i vrsta normalnog života
u Beogradu bili su jedini odgovor za šutnju spram onoga o čemu smo svi znali. Bolje reći: svako ko je hteo da sazna šta se
u Sarajevu dešava - mogao je; ali većina nije; zatvorila je oči, ćutala, brinula o sebi, sve vreme se plašeći da se i
Miloševićevoj Srbiji ne dogodi neki belaj, daleko bilo, recimo, da i nas bombarduju!
|
|
Sad Srbi znaju na čemu su i sve će učiniti
da što manje žive s drugima, a što više pored
drugih. (Radovan Karadžić, Nin, januara 1992)
U Sarajevu sam, poslednji put uoči rata, boravio upravo u trenutku kad je Radovan-Rašo
Karadžić razgovarao s patriotskim novinarima
Nina, ćiriličnog nedeljnika čiji je tadašnji slogan
"Kreativni rukopis" bio, vaistinu, kreativni doprinos
srpskom fašizmu u njegovom četničkom rukopisu. Stigao sam avionom, u subotu popodne, 18.
Da biste pročitali ovaj članak, morate biti registrovani korisnik!
| |
|
|
na vrh