|
rvo se peta zabije u meku zemlju (april je mjesec) a onda se rotira
na peti, dok se u zemlji ne stvori prvo udubljenje, pa onda rupa,
pa onda roša. Oko roše mora biti čistog prostora, koji će se onda
postepeno još više očistiti tokom partija klikera. Neko onda brzo
kaže "hôpa", što znači da on zadnji baca klikere,
sljedeći kaže "predhôpa", što će reći predzadnji,
a ostali se onda dogovore ko je prvi, ko drugi, itd. Stane se na
liniju par metara od roše i onda se klikeri bacaju ustanovljenim
poretkom. Ali prije nego što se bace, moraju se odrediti još neka
pravila. Mora se znati da li su cike na pogotku ili na povratku.
Ako su cike na povratku, to znači da se svi vraćaju na početnu ćizu
ako nečiji kliker udari drugi kliker pri bacanju. Ako su cike na
pogotku, onda onaj čiji je kliker spucao drugi kliker igra prvi.
Također se mora ustanoviti da li su u roši slipci ili je u roši
gotov. To je, naravno, važno pri čekanju. Ako se neko nađe u roši,
on može da čeka. On kaže: "Čekam dvaput (ili jedanput, ili
triput)", i onaj kojeg čeka mora da igra dvaput. Ako čekalac
kaže "ponte prema roši", onda se mora ići prema roši.
Onaj koji se čeka rizikuje da bude pogođen ukoliko ne uđe u rošu.
Ako je u roši gotov, čekalac ispada iz igre, i onaj kojeg je čekao
uzima mu kliker. Ako su u roši slipci, onda se dva klikera (čekaoca
i čekanog) ispuštaju istovremeno iz ruke na sljedeći način: dva
klikera se stave jedan iznad drugog između palca, kažiprsta i srednjeg
prsta i onda se puste. Često se tada odbiju i onaj koji je bliži
roši onda prvi igra, a niko ne gubi kliker. Otud u roši slipci imaju
čestu sklonost izbici kao posljedici: čekani, dakle, pokušava da
izbije čekaoca iz roše i ako ga izbije, onda je gotov (pod uslovom
da čekani već ima rošu, tj. da je već bio u roši).
Elem, ustanove se pravila (recimo,
cike na pogotku, u roši gotov) i klikeri se onda bacaju. Ako se
ne desi cike, onda prvi igra onaj koji je najbliži roši. On želi
da prvo uđe u rošu, jer da bi izbacio druge iz igre, mora da ima
rošu. Onda čeka, pri čemu može da odredi uslove - osim ako "nema
naređive" - igranja čekanog: može da kaže, "ponte prema
roši", ili "ne čistiš, ne vadiš, ništa ne radiš".
Čekani može da kaže "vadim", što će reći da može da promijeni
pravac i ugao svog igranja u odnosu na rošu ili drugi kliker: izmjeri
udaljenost u stopama ili prstima, a onda nađe tačku na istoj udaljenosti
sa koje može da gađa. Ako kaže "čistim", to znači da može
da počisti travu, kamenčiće ili zemlju ispred roše ili drugog klikera.
Čekani onda ide ponte prema roši. Recimo da ne uspije da izbije
čekaoca iz roše, nego mu se kliker mučenik zaustavi u blizini. Onda
ga ovaj iz roše gađa: ako ga je čekao dvaput (ili dva puta po jednom
i "ima sabire"), onda ga gađa dvaput. Ako ga isprve pogodi,
jer je kliker čekanog blizu roše, onda može da gađa druge još dvaput,
što je belaj za druge. U nekim varijantama igre, ako je kliker čekanog
preblizu roši, onda ovaj u roši mora da ga gađa sa tačke koja je
četiri prsta iza roše. Pogodak, naravno, izbacuje pogođenog iz igre,
što ovaj mora da plati klikerom ili parama, zavisno da li se igra
u klikere ili u pare - na početku igre se mora reći "hopa u
klikere" ili "hopa u pare". (Ponekad se igra žnako,
ali to je dosadno.) Onaj koji pogodi, igra još jednom. Onaj koji
ostane zadnji, svejedno da li pogodi sve ili pogodi samo predzadnjeg,
pobjednik je u toj partiji i automatski je hopa u sljedećoj. I onda
to tako ide po vascijeli dan.
Pored pravila klikera, potrebno
je znati i terminologiju. Recimo, ima više vrsta klikera: postoje
jednoperci, dvoperci, petoperci i stoperci, u zavisnosti od odoka
određenog broja obojenih pera u klikeru. Stoperci su očigledno najvredniji.
Postoje i gvozdenci (koji su u stvari metalne kuglice iz kuglagera),
plastenci (koji su prelagani, budući da su od plastike), i kamenci,
koji kao da su napravljeni od mramora, te su tako najvredniji. Također,
svako ima svoga sreću, tj. kliker koji je, navodno, sretniji od
drugih. Srećo je često krnjo, jer se s njim toliko igralo da je
okrnjen. Srećo može biti i malac, tj. vrlo mali kliker koji je onda
jako teško pogoditi. Ako je pogodak posebno jak, ako se kliker tako
spuca da se čuje mali prasak, onda se to zove zumba. Za zumbu je
potrebno imati dobru tehniku: kliker se stavi u pazuh kažiprsta,
i onda se iza klikera zategne palac, dok se ostala tri prsta upotrebljavaju
za stabilnost i balans ruke. Sve to počne u proljeće i traje do
jeseni, dok zemlju koja se pretvori u blato ne prekrije opalo lišće.
Zašto ja ovo znam, ne znam, nikad
nisam bio nešto dobar s klikerima. Lako je moguće da i dan-danas
djeca igraju klikera sa sličnim pravilima, kao što je lako moguće
da se klikera u moje vrijeme u drugim dijelovima Sarajeva ili Bosne
igralo po drugačijim pravilima. Ne znam, dakle, zašto je ovo znanje
važno, ali je važno. Neophodno je, čini mi se, sjetiti se i reći
istinu o nama, sad kad se laži o našim prošlim životima šire kao
smrtonosna epidemija. Važno je reći: nekad davno, u tužnoj zemlji
na dalekom Balkanu, bili su dječaci koji su s proljeća, na Dan oslobođenja
Sarajeva, uvijek igrali klikera.
Arhiva Dani
277
|
Arhiva Dani
277
Aleksandar Hemon
hemon@bhdani.com
|
