 
njegovom objektu - impresivnoj zgradi usred Dedinja
koja je nagrađena kao arhitektonski original: smesa stakla,
čelika, plastike, u pastelnim, gotovo humanim bojama, daleko
ali blisko spram tradicionalne američke sterilnosti - od 1.
avgusta ove godine u svim prostorijama zabranjeno je pušenje.
Zaposleni, kao da su na Zapadu, stoje ispred Građevine, divane,
puše, gledaju saobraćaj; istovetni West-Feeling, kao da je
reč o primenjenom life-styleu, vidi se po kancelarijama (kakve
sam lično uvek želio da imam: raskošni stolovi, tapisoni,
air conditioning, tople fotelje, čak i vešalica za odelo),
toaletima, restoranu, kafiću ili neverovatnom studiju o kojem,
recimo, bratski RTS/FTV B&H mogu samo da sanjaju.
Čovek je Željko Mitrović,
šef, vlasnik onog što se zove The Pink Imperija i što
pokriva Balkan u televizijskim pojedinostima a svijet u detaljima;
kombinacija filmova, serija, narodnjaka, zabavnjaka i svega
što se godinama, lavinom ludila, formiralo kao mutantni turbo
folk, ne samo da je postala Anacionalna Matrica za svaku televizijsku
šemu, već je svojim političkim ugođajem - u slučaju Mitrovića
sex se zvao JUL - determinirala Estradu U Službi Politike.
Igrom slučaja, pojam Televizije
Pink postalo je opšte mesto za priču o kolektivnom srpskom
eskapizmu, o narodnjacima, o folklornoj euforiji... da bi,
u međuvremenu, promenom vlasti u Srbiji, čitava priča - odjednom
televizijski proširena na prostore Bosne & Hercegovine
i Crne Gore - poprimila monstruozne oblike u pitanjima: kako
je Ž.M. uspeo da sve ovo preživi, hoće li dobiti nacionalnu
frekvenciju, može li Balkan bez Pinka?
Privatno da privatnije
ne može biti: u razgovoru za Dane Mitrović je savršeno
tolerantan, iznenađujuće otvoren i ponekad brutalno iskren;
njegova pragmatičnost - koju kao da je nasledio od Đinđića
- nije poza; da je u pitanju poza, od ovakvog TV Pinka ne
bi, verovatno, ništa bilo. Ume da prizna svoje zablude; zna
gde je grešio i, što je još važnije - zašto; ne odbija neugodna
pitanja; svestan je, kao svaki čitalac Dana, da ćemo
razgovor početi njegovom vezom sa Jugoslovenskom levicom tj.
Mirom Marković.
DANI: Pre 24
časa, u utorak, trećeg septembra, Jugoslovenska levica objavila
je zvanično priopćenje - da se Željko Mitrović isključuje
iz Partije? Je li te odluka iznenadila?
MITROVIĆ: (grohotom
se smeje) Kao prvo, te ljude iz Partije nisam čuo ni video
gotovo dve godine. Bar pet puta sam čitao kako sam izbačen
iz stranke... moguće je da nemaju bolju temu ili je u pitanju
plod rada konkurencije kojoj TV Pink odavno smeta. Mislim
da je to motiv: kako drukčije objasniti da ti ime pominju
svakih pet-šest dana?
DANI: O tebi
se, još uvek, govori kao o "visokom funkcioneru Jugoslovenske
levice". Hajde da čujemo koliko je tvoja veza sa JUL-om
stvarno bila na "visokom funkcionerskom nivou"?
MITROVIĆ: Svako
ko je bio dobronameran mogao je da shvati da je moja pozicija
u političkom životu bila low profile i da sam se u
politici aktivirao tek 1996, kad je to bio jedini put da se
čovek bavi nekakvim poslom bez prepreka ili problema... U
nekom smislu bio sam pragmatičan, ali sam se - verovao sam
- sklonio u politiku zbog problema s konkurencijom; naime,
BK Televizija i Pink nastali su nekako u isto vreme, krajem
1994. godine. Kako su Karići bili vrlo bliski s Familijom,
logično je bilo da sam ja bio na tapetu, čak do neverovatne
storije da sam spremao državni udar; uopšte, ta visokofrekventna
priča rezultirala je sastankom na vrhu gde sam javno rekao
da nemam političkih ambicija... Ali, 1996. od mene je tražena
pomoć da poguram oko Saveznih izbora, neko se potom setio
da me predloži za saveznog poslanika, iz nekih moralnih obaveza
- setivši se da mi je učinjena usluga, da Televizija i dalje
radi, da su me ostavili na miru - pristao sam i tako je sve
počelo...
DANI: Sem želje
za biznisom - šta te je privuklo Jugoslovenskoj levici? Nakon
tolikih godina ne samo da je jasno da je u pitanju prazna
priča o miru i ljubavi i jedinstvu nekakve Jugoslavije, već
je jasno da govorimo o Miri Marković čiji je suprug Slobodan
Milošević završio u Haagu, kao ratni zločinac. Kako je moguće
da upravo završiš u njenoj stranci?
MITROVIĆ: Na moju
veliku žalost, ispostavlja se da si i potpuno u pravu. Reč
je o zabludi, jednoj od mnogih koju gotovo svi imamo; kad
se pročita program Jugoslovenske levice, onda ta stvar izgleda
vrlo prijemčivo. Međutim, u praksi, sve je bilo drukčije;
nije to bila moja prva zabluda, nosio sam pionirsku maramu,
titovku, verovao u stvari koje su još onda izgledale neverovatne...
DANI: Dobro,
ali su se na TV Pinku prenosili nekakvi julovsko-omladinski
kongresi, otkud ta vrsta propagande između jednog i drugog
seta narodnjaka?
MITROVIĆ: U takve
priče može da poveruje samo onaj koji stvarno nije gledao
TV Pink u to vreme; za šest godina postojanja ove televizije
pre oktobra 2000, imali smo samo dva prenosa julovskih kongresa
u ukupnom trajanju od samo tri sata. Oko toga se generisala
tolika priča da danas gomila sveta pamti ova tri sata Kongresa,
a neće da pamti ono što se dešavalo na RTS-u, TV BK, Studiju
B, Televiziji Palma... Govorim o ljudima koji su stvarno naneli
strašno puno zla; oni su u zapećku a na čistini je Mitrović
koji se u to vreme, ustvari, nije bavio politikom...
DANI: Tvoja glavna
"krivica", tako izgleda optužba protiv tebe, jeste
u činjenici da si za vreme rata služio kao dimna zavesa za
režim Miloševića; dok je on ubijao i planirao kako da kroz
rat ostane na vlasti - tvoja je televizija imala ulogu eskapističkog
donatora; uživali smo u pesmi, folkloru, filmovima, kao da
rata nije ni bilo...
MITROVIĆ: Izvini,
moram da te prekinem, Televizija Pink nastala je tek pri kraju
rata u Bosni... Mi smo, ustvari, jahali na nekakvom postdejtonskom
talasu, uvereni da je rat konačno iza nas... Samo se kod nas,
u svakoj stvari koja postoji, pokušava učitati višak smisla:
komercijalno i uspešno je - navodno - glupo i odvratno, a
iza svega stoji pitanje za koga je ko radio i zašto. Odgovorno
ti tvrdim da nikad nije bilo nikakve sinhronizacije s režimom
oko uloge TV Pinka; jedino što sam hteo jeste - da budem najbolji
u svom poslu i da zadovoljim gledaoca. Kroz nekoliko godina,
recimo, o TV Pink će se govoriti kroz njen uticaj spram Informativnog
programa, jer je reč o mediju koji se gleda ne samo na celom
Balkanu nego u velikom broju zemalja širom sveta.
Unutrašnjost zgrade RTV Pink
|
DANI: Osećaš
li se krivim kao neko ko je postao simbolom raspoloženja (čitaj:
politike) u vremenima koja su obeležena zločinima i krvlju?
MITROVIĆ: Ključna
je stvar: sećaš li se neke moje političke rečenice....
DANI: Ne...
MITROVIĆ: ...ili
neke moje političke izjave koja je uznemirila javnost; znači,
ja nemam taj problem prošlosti, već problem liderske pozicije
koja je zahvalna za svaki novinski komentar. Novinarski krugovi
vrlo su skloni da se zaklone iza politizacije, da ne žele
da vide promene, zgodno im je da uvek imaju neku žrtvu koja
je uvek na tepetu, sa ili bez razloga.
DANI: Nešto me
zanima: kako si privatno, kao Željko Mitrović, pojedinac,
ne vlasnik najpopularnije televizije, doživljavao vesti o
ratu?
MITROVIĆ: Nema tog
normalnog čoveka koji se ne gnuša rata i koji ne sanja o miru.
Moje angažovanje u politici, ma koliko izgledalo smešno, bilo
je na talasu parole da Mir nema alternativu i da što
pre treba povezati ovaj prostor... makar preko TV Pinka.
DANI: Je li osećanje
da si vlasnik stanice koja se vidi u Bugarskoj, Sloveniji,
Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori... prija? Još kad se zna predistorija
TV Pinka.
MITROVIĆ: Možda
je baš u tome problem, jer ono što ljudi vide preko satelita,
sa zemaljskim programom TV Pink nema nikakve veze. Mi danas
imamo 65 odsto holivudskog programa, legalno otkupljenog,
uz jasnu programsku šemu u kojoj više nema kiča i šunda, sve
je to izbačeno, sve uz pomoć istraživanja koja nam daju mogućnost
da radikalno menjamo program a da pritom ne gubimo gledaoce...
DANI: Pažljiviji
TV manijaci primetiće da više nema emisija iz serije "Zam",
"Svet" ili narodnjačkih Greatest shits. Danas je
TV Pink umiveniji, čistiji, gotovo da ne liči na sebe u odnosu
na pre pet-šest godina.
MITROVIĆ: Ideja
je da se okrećemo kvalitetnijoj, zahtevnijoj publici, koja,
možda, nije tako brojna, ali je zahvalna jer uvek traži nešto
novo, želi da TV Pink bude odraz svetskih televizija, odavno
smo, mislim, prevazišli tu lokalnu razinu samozadovoljstva
nad domaćim folk-zvezdama ili jeftinom muzikom.
DANI: Dobro je
da si pomenuo muziku: TV Pink nije samo postala simbol turbo
folka nego i brana za rock'n'roll. Zašto?
MITROVIĆ: Ja sam iznikao iz rock'n'rolla,
bio sam član kultnog benda (Oktobar 1864), ali kad je rat
počeo i kad je zemlja krenula da se rastura - shvatili smo
da se Beograd muzički dugo vremena naslanjao na Sarajevo i
Zagreb i da je Srbija, praktično, ostala bez muzike. Jedan
mutant - turbo folk - koji je iznikao iz tradicionalne srpske
muzike, bio je samo faza za formiranje jednog novog prilično
zdravog pop-pravca, koji se već danas može porediti s hrvatskom
muzikom. Danas već dolazi do ambijenta kad se rock može pojaviti,
bez obzira na njegovu neprofitabilnost...
DANI: Vraćamo
se TV Pinku u Bosni: koliko je tebi lično bitno da se sve
to vidi i čuje?
MITROVIĆ: Moja ambicija
je da se širom Bosne i Hercegovine gleda naš autentični program;
dakle, serije i filmovi koji su legalno kupljeni, da se, konačno,
vidi šta je pravi TV Pink. Uopšte, vlada neka vrsta iluzije
da je TV Pink nešto što on nije: tek kad to ljudi gledaju
iz večeri u veče, mogu da shvate da baš nije onako kako su
slušali svih ovih godina. Istovetne reakcije stižu iz Crne
Gore: nakon tri dana emitovanja, ljudi su više nego zadovoljni,
jer su dobili više nego što su očekivali.
DANI: Konačno,
kad ćeš se pojaviti u Sarajevu? Kad si poslednji put bio u
Bosni?
MITROVIĆ: Mislim
da će to biti vrlo brzo; u Sarajevu sam, preciznije u Rajlovcu,
1986. služio vojsku, biće mi čast i zadovoljstvo da opet vidim
grad koji mi je toliko značio u godinama kad nikom od nas
rat nije bio na pameti. Hoću da verujem da je s ratom završeno:
ono što danas TV Pink radi, koliko god to nekom izgledalo
kao reklama, jeste povezivanje i pomirenje. Uostalom, pitajte
gledaoce: bez jezika mržnje, bez fašizma, bez animoziteta
- mi smo alternativa politici, možda najbolja od svih alternativa
na ovim prostorima!
Arhiva Dani
273
|
