Reagiranja

Luković ne zna istoriju i geografiju

U autorskom tekstu 460 minuta genocida Pera Luković u Danima odgovara na tada još neobjavljeno pismo-reagovanje Verana Matića u Feralu. Ili nije mogao da sačeka sledeći broj Ferala ili mu je bilo neophodno da loptu prebaci u susedno dvorište. Objavljivanje ovakvog autorskog priloga polemičkog karaktera, izvan svakog konteksta, donosi sa sobom niz loših namera i u negativnom svetlu prikazuje rad B92.

Pomenuti tekst Pere Lukovića ne bi zasluživao nikakvu reakciju da je objavljen, recimo, u bečkom Standardu ili New York Timesu, naprosto zato što su "činjenice" kojima barata Pera Luković prilično irelevantne za to podneblje. Građani Bosne i Hercegovine su svakako, s mnogo razloga, i te kako osetljivi na ove stvari - zbog njih i pišem ovo pismo.

Pođimo od "najtežih" tvrdnji Pere Lukovića:

Kad Pera Luković piše o Srebrenici - odnosno o "prošlosti žrtve" - on kao da ništa ne zna o istoriji četničkih progona Muslimana u Drugom svetskom ratu. Da malo zna istoriju, a i geografiju, znao bi i to kako su se najgori zločini - pogotovo oni u Istočnoj Bosni - već jednom odigrali. Zbog toga je i te kako potrebno poznavati istoriju i četničke, i ustaške, i svake druge fašističke ideologije na našem tlu. Da li B92 na taj način pokušava da relativizuje zločine, neka čitaoci Dana prosude sami.

B92 nema nameru da bude "nekakav faktor pomirenja" time što će javnost suočavati sa različitim stavovima i idejama. Upravo je to način da se što veći broj ljudi suoči sa prošlošću. Uostalom, zar upravo TV B92 ne prenosi suđenje Slobodanu Miloševiću i redovno izveštavao o suđenju generalu Krstiću?

Neistinita je tvrdnja Pere Lukovića da su B92 ili nezavisni mediji u Srbiji (namerno se pravi relativizacija) dobili 32 miliona dolara pomoći. Sa sličnim propagandnim pričama isticali su se svojevremeno i Goran Matić i Vojislav Šešelj. Ali, s druge strane, donatori koji podržavaju B92 u svakom trenutku znaju na šta je utrošen svaki cent od donacija.

Zgrada koju renoviramo da bismo okupili sve programe i aktivnosti sa pet različitih lokacija nije kupljena, već je iznajmljena. (U ovom trenutku se TV program radi u 16 kvadratnih metara studijskog prostora a B92 funkcioniše na pet lokacija u gradu.)

Likovi koje pominje Pera Luković pojavljivali su se u emisijama koje su na programu svake druge nedelje. Emisije su krajnje kolažnog tipa - i svako ko ih vidi lako može da zaključi da su "likovi" ne samo u manjini nego su i izloženi otvorenom podsmehu. I sam Pera Luković je nastupao u jednoj ovakvoj emisiji. I taj svoj nastup iskoristio je da napadne i ismeje neke od "likova".

Potpuna je neistina da je TV B92 posvetio svega "460 minuta genocidu". Emisije o zločinima, ne samo u Bosni i Hercegovini nego i u Hrvatskoj, u Srbiji i na Kosovu, na programu su svake nedelje - ponedeljkom od 20 časova - i traju 120 minuta. Osim toga, prilozi o tome objavljuju se i u redovnim informativnim emisijama, što je prilično teško sabrati. O radio emisijama Katarza i Peščanik nije potrebno ni govoriti ni meriti njihovu minutažu. I prilično je neukusno sve to upoređivati sa prenosima NBA lige. Ponavljam, svakodnevno se emituje uživo prenos suđenja Slobodanu Miloševiću.

B92 danas nastoji da kreira i ozbiljne i popularne programe - programe u kojima ćemo imati snage za ozbiljno suočavanje sa prošlošću i one koji našoj kući daju kredibilitet kada su u pitanju informativni sadržaji - ali nastoji i da ostvari uticaj na publiku. Ne mislim kao cinični komentator Večernjih novosti iz broja od nedelje kada kaže "Što promakne Karli del Ponte, dočeka B92", ali sam ubeđen da je B92 u samom vrhu kada su u pitanju institucije koje se bave suočavanjem sa prošlošću u čitavom regionu.

	Sadržaj Arhiva Pretplata Biblioteka DANI Marketing Galerija Impresum	DANI br. 268 02. August 2002.