Pise: Amer Kapetanovic  

Premijer trazi misljenje

"U prilogu vam dostavljam Izvjestaj o izvrsenim povlacenjima naloga Finansijske policije, Poreske uprave i Carinske uprave, cime je skinuta deblokada sa navedenih firmi. Molim Vasu ocjenu i prijedloge za dalje aktivnosti. Cijenim da se na ovaj nacin daje poticaj privrednim subjektima i postize urednost u redovnom izmirivanju tekucih obaveza." Ovako doslovce stoji u pismu sto ga je 6. oktobra ove godine guvernerima ili premijerima sedam kantona (i to samo onima koji su regrutirani iz SDA baze) poslao premijer Federacije Edhem Bicakcic. Uz kratku pismenu poruku zakaceno je jos pet listova s tabelama koje pokazuju na sta bi se odnosilo "skidanje deblokade", kakve deblokade i koliko ta deblokada kosta... Letimicnim pregledom ovog pisma, s primjesama predizborne stranacke direktive, ispada da je skinuta nekakva "deblokada sa navedenih firmi". To bi, u prijevodu na nas jezik svagdasnji, znacilo da je nesto bilo deblokirano pa se sada blokira. Sustina ove poruke obrnuto je proporcionalna onome sto doista stoji na papiru. Rijecju, sustina je u tome da ustvari nema nikakve sustine, sto se moze razaznati iz posve disonantnih reakcija institucija koje su navedene u Bicakcicevom pismu. Federalni zvanicnici, koji bi trebalo da znaju o cemu Bicakcic ovdje govori, najblaze receno, zbunjuju svojim odgovorima. Kako njihov virus zbunjenosti ne bi presao i na javno mnijenje, uputno je ovu pricu pokusati ispricati od pocetka. U kratkim crtama, naravno.

Povjerenje na probi 
Sjetimo se novinskih clanaka o velikom broju firmi ciji racuni su blokirani kod Zavoda za platni promet, uglavnom zbog toga sto nisu izmirile svoje obaveze prema drzavi. Na osnovu nalaza Finansijske policije i Porezne uprave, ove firme terete se za ozbiljna krsenja zakona jer su utajile milionske poreze koje je trebalo da plate siromasnoj drzavi. Tu su i afere sverca visokotarifnim proizvodima (nafta, kafa, alkohol, cigarete). Roba se uveze preko RS-a, podmite se carinici, ili se jednostavno falsificiraju potvrde o placenoj carini, a onda se ista ta roba po damping cijenama dila diljem BiH. Gotovo sve firme koje su se tada nalazile na sramnoj listi pravnih subjekata stono podrivaju finansijske temelje drzave, sada se nalaze na jednoj drugoj listi. Rijec je o listi firmi kojima su racuni deblokirani (ukinuta im je blokada, da budemo nacisto) i omogucava im se da nastave s radom uprkos milionskim dugovanjima. Da bi se bolje razaznala sva tezina situacije, nije lose spomenuti i to da 31. decembra prosle godine cak 9.090 preduzeca nije moglo raditi jer su im blokirani racuni kod Zavoda za platni promet. Taj broj se u medjuvremenu drasticno povecao.

"Analizom stanja blokiranih racuna i duzine blokade od strane nadleznih institucija utvrdjeno je da se jedan broj rjesenja Finansijske policije, te poreske i carinske uprave FBiH, zbog nedostatka sredstava nije mogao izvrsiti u duzem vremenskom periodu. Finansijska policija, poreska i carinska uprava stoga su od Zavoda za platni promet izvrsile povlacenje rjesenja izdatih zakljucno sa 31. 12. 1999. godine. Po tom osnovu deblokirano je ukupno 836 racuna u iznosu od 330.394.799 konvertibilnih maraka", stoji u saopcenju za javnost Vlade Federacije koje je poslato medijima pune dvije sedmice nakon pisma koje je Bicakcic uputio stranackim kolegama.

I tako su se, nicim izazvane, na listi nasle firme koje su, koliko do jucer, bile najveci duznici federalnom budzetu, iz kojeg se, treba li to napominjati, jedva isplacuje i ono malo neredovnih placa budzetskim korisnicima. I dok penzioneri cekaju da, ako bog da zivota, svoju junsku penziju prime tamo negdje krajem novembra ili pocetkom decembra, dotle se Federalna vlada razmece stotinama miliona maraka. Jasno je to da se penzioneri ne finansiraju iz budzeta, nego iz Fonda PIO BiH, ali ne moze se prenebregnuti ni cinjenica da bi isti taj fond bio solventniji da su i ove firme sa liste za oprost, uplacivale doprinose na place svojih uposlenih. Dobrim dijelom i zbog tih propusta Federalna finansijska policija je izvoljela zatraziti blokadu njihovih racuna. Ali: "Povlacenje rjesenja, medjutim, ne znaci da je stvarno deblokirano, jer obaveze nisu izmirene i njihova naplata ce se vrsiti u skladu sa Zakonom. Pljenidbom ili na drugi nacin. Ovim je, ustvari, omoguceno preduzecima da nastavkom poslovanja eventualno stvore osnovu za izmirivanje svojih obaveza. Od toga ovisi i odgovor na pitanje da li ce neka od njih biti ponovno blokirana", stoji u pisanom pojasnjenju iz Vlade Federacije. I tako je Vlada priznala da je, k'o biva samo privremeno, omogucila nastavak rada firmama koje su drzavi duzne 330,394 miliona maraka. Dovoljno je spomenuti imena nekih firmi pa da proradi sjecanje na milionske afere koje su proteklih godina potresale bh. javnost, a uz pomoc The New York Timesa procule su se i sire.

Ne znam, casti mi!
 SAB banka, na dan 4. jula 1998. godine, duzna je bila drzavi 6,53 miliona maraka, a samo godinu prije, Energopetrol, zlatna koka Bicakcicevih vansistemskih avantura, dugovao je cijelih 57,75 miliona maraka. Nikome zivom nije jasno kako se SAB banka uopce mogla naci na ovom spisku za deblokadu racuna kada je i maloj djeci jasno da su pri kraju pripreme za njenu sahranu. Tu je i Moon Light Company s dugom od oko 35 miliona maraka. Rijec je o kompaniji koja je uhvacena u milionskom svercu visokotarifnim robama. No, zahvaljujuci carobnom stapicu gospodina Bicakcica, nepune dvije godine nakon afere, firma je na dobrom putu da ponovo proradi punim kapacitetom. Jedan od najvecih bisera finansijskih malverzacija u Federaciji BiH, ali i u cijeloj BiH, svakako je INA BiH. De iure osnovana kao zasebna kompanija za promet nafte i derivata u Federaciji, a de facto kao ispostava zagrebacke centrale INA-e i hercegovackog naftnog lobija. Od juna 1997. godine Federaciji duguju 105,74 miliona maraka po raznim osnovama. Naravno, i oni su se nasli na listi za uslovnu, vjerovatno kako bi se i u ovom segmentu zadovoljio tako potreban nacionalni paritet. Na spisku je i Drzavna direkcija za robne rezerve BiH, koja, kao uostalom i sve pobrojane firme, penzionerima, zdravstvenim radnicima, invalidima, policajcima i svim drugim budzetskim korisnicima indirektno duguje 13,59 miliona maraka. Prema nalazima Finansijske policije, najveca potrazivanja ima Kanton Sarajevo (251,66 miliona maraka), pa je mozda i zbog toga Bicakcic pismo uputio svom stranackom kolegi Mirsadu Kebi, ali ne i premijeru Kantona Berizu Belkicu.

"Necemo nista poduzimati niti cemo praviti bilo kakve cesije s firmama kojima je bio blokiran racun. Za nas su one i dalje blokirane. Neka gospoda izvole promijeniti zakonsku regulativu pa cemo mi onda raditi u skladu sa tom regulativom", kazu u Ministarstvu finansija Kantona Sarajevo. Cini se da medjunarodna zajednica ne moze uloziti u izgradnju jedinstvene carinske infrastrukture koliko Carinska uprava Federacije moze oprostiti grijeha nestasnim firmama. Pa makar i uslovno.

"Pod punom odgovornoscu tvrdim da Carinska uprava nema ama bas nikakve veze s ovim. Niti smo trazili blokadu a niti smo nekoga deblokirali. Jednostavno, ne znam o cemu se tu radi", rijeci su zamjenika direktora Federalne carinske uprave Fuada Kasumovica. Citaoci Dana i sami mogu vidjeti da se u Bicakcicevom pismu spominje i Carinska uprava!!! U Federalnoj finansijskoj policiji, pak, tvrde kako nije rijec ni o kakvom oprostu dugovanja, nego o zakonitim postupcima Finansijske policije prema Poreznoj upravi kao jedinom ovlastenom organu za prisilnu naplatu dugovanja.

"Federalna finansijska policija nije zakonom ovlastena da vrsi prisilnu naplatu, kontrolom utvrdjenih neplacenih javnih prihoda sa racuna otvorenih kod Zavoda za platni promet i iz cjelokupne imovine duznika. Inspektor Finansijske policije donosi samo rjesenje o obracunu i placanju poreskih obaveza kada utvrdi da iste nisu placene, a pravo na prinudnu naplatu ima nadlezna Porezna uprava", tvrdi glavni inspektor Finansijske policije Zufer Dervisevic u svom pismenom odgovoru. Dodaje i to kako, prema nalazu inspektora Finansijske policije, zakljucno s 31. decembrom prosle godine, firme su drzavi ostale duzne 294,3 miliona maraka. Prema Dervisevicevom tumacenju zakona, ispada da je prinudna naplata ovih dugovanja u ingerenciji Porezne uprave. No, u ovoj instituciji nisu posezali za prinudnom naplatom, a niti su trazili bilo kakvu deblokadu.

Nista vidio, nista cuo 
"Nismo povukli niti jedno jedino rjesenje za blokadu racuna duznicima, niti smo imali uvida u pismo premijera koje spominjete", kaze direktorica Porezne uprave Federacije Belma Bulic-Ferhatovic. I u sarajevskoj filijali Zavoda za platni promet vele kako nisu dobili nikakav nalog premijera.

"Znam da je filijala Sarajevo dobila jos prije tri mjeseca zahtjev od Finansijske policije da odredjena rjesenja za prinudnu naplatu vratimo s obrazlozenjem da se pokusa naplata na drugi nacin. A tu naplatu ovlastena je da vrsi Porezna uprava", kaze direktor sarajevske filijale ZPP-a Husref Gazibegovic. Dakle, Federalna finansijska policija zatrazila je od ZPP-a da joj vrati rjesenja za prinudnu naplatu potrazivanja od spomenutih firmi. Povlacenjem tih rjesenja prestala je automatski da postoji blokada racuna duznicima, izuzev onih firmi koje imaju sudsku zabranu ili su opterecene akceptnim nalozima. Sve ostale nastavljaju nesmetano raditi, s mogucnoscu da se jos vise uvale u dugove.

"Nama Finansijska policija nije obrazlozila zbog cega trazi povlacenje rjesenja za blokadu niti je to duzna ciniti. Tako da mi ne znamo sta je razlog tome", kazu u ZPP-u. Vjerujem da ce se mnogi citaoci ovog clanka vratiti ponovno na njegov pocetak, ako nista a ono jer svojim ocima ne mogu povjerovati da se neko s takvom hladnokrvnoscu moze zajebavati sa milionskim iznosima. Ovo sutiranje suradnika Dana od institucije do institucije nije nista drugo do pranje ruku od eventualne odgovornosti, koju ce neko, ako bude pravde, sigurno povuci. Jer, u normalnoj pravnoj drzavi nema tog autoriteta koji ima zakonsku moc da, makar i privremeno, abolira neplatise poreza. A kamoli da neko uzmogne do te mjere pa da u predvecerje izbora spasava firme koje su svojim "dobrovoljnim prilozima" podobro zaduzile SDA. Sve i da nije bilo ove vratolomije, neko je vec morao odgovarati za ovako lose postavljen finansijski sistem u kome nema elementarne suradnje izmedju institucija koje vode brigu o drzavnim finansijama. Otuda valjda i sve prisutniji strah kod zaposlenih u Federalnoj finansijskoj policiji od mogucnosti da bi uskoro mogli izgubiti posao. Mudraci iz Vlade, valjda isti oni koji su i smislili i ovu zavrzlamu sa (de)blokadom, odjednom su shvatili da im ne treba Finansijska policija, nego je treba ujediniti s Poreznom upravom. Gdje li su do sada bili?

Premijer trazi misljenje