Most Radija Slobodna Evropa

Gospodjo Trajkovic, mislite li da se ovo sadasnje nasilje na Kosovu moze zaustaviti ili ce ono i dalje eskalirati?

TRAJKOVIC: Sve ustvari zavisi od resenosti medjunarodne zajednice da ovo zaista tesko nasilje na Kosovu efikasno spreci. Od dana potpisivanja mirovnog sporazuma srpska zajednica na Kosovu i Metohiji dozivljava strahoviti egzodus. Preko 240.000 Srba je bukvalno proterano, 80 manastira i crkava je sruseno, preko 120.000 Srba je u jednom danu ostalo bez radnih mesta, gotovo svi gradovi su etnicki ocisceni osim sestine Kosovske Mitrovice. Srbi su proterani sa univerziteta, liseni su svih osnovnih prava - prava na zivot, prava na slobodu kretanja, prava na koriscenje svog, srpskog jezika. Srbi trenutno zive u cetiri vece enklave, okruzeni vrlo neprijateljski raspolozenim albanskim ekstremistima i teroristima. Kazem teroristima, jer svako ubijanje u ovom, kako ga nazivamo, mirnom vremenu mora se nazvati terorizmom. Ubijanje, palenje, podmetanje mina zaista jesu teroristicki akti ciji je cilj da se Kosovo i Metohija etnicki ociste i stvori nezavisna drzava bez Srba.

MALJOKU: Ja precizno ne znam brojke koje iznosi gospodja Trajkovic o tome koliko je Srba zivelo na Kosovu i koliko ih proterano. Mislim da bismo svi mi trebali da se ukljucimo u proces stabilizacije na Kosovu. Na Kosovu su sada prisutni UNMIK i KFOR. Oni su dosli ovde da bi nam pomogli u procesu stabilizacije. Ali oni ne mogu sami da stabilizuju ovaj region ukoliko se svi mi ne ukljucimo u taj proces. Odnekud treba poceti. Ovde je vec pocela registracija biraca. Zavrsena je registracija politickih partija koje ce ucestvovati na lokalnim izborima na Kosovu. Ja mislim da bi i Srbi trebalo da se ukljuce, da se registruju kao biraci, da se registruju njihove politicke partije i da izadju na izbore kako bismo stvorili vlast na Kosovu. Situaciju na Kosovu ne mogu smirivati samo Albanci ili samo Srbi. Ako hocemo da Kosovo bude demokratska drzava svih gradjana, potrebno je da se u proces stvaranja vlasti ukljuce svi gradjani Kosova, znaci i Srbi.

- Gospodine Maljoku, da li su sadasnji napadi na Srbe dio plana da se oni protjeraju sa Kosova, kao sto tvrde predstavnici Srba, ili je rijec o pojedinacnim incidentima?

MALJOKU: Ja sam siguran da je rec o pojedinacnim incidentima. Pojedinci su iskoristili ovaj vakuum, ovo bezvlasce i bezakonje na Kosovu. Oni napadaju ne samo Srbe nego i pojedine Albance. Tu se ne radi ni o kakvom planu proterivanja Srba. Naprotiv, mi smatramo da svi zajedno treba da stvaramo normalno stanje na Kosovu kako bismo svi ziveli slobodno.

TRAJKOVIC: Gospodin Maljoku, kao bivsi pripadnik OVK, zna da je Vojsku Jugoslavije i institucije drzave Jugoslavije proterao sa Kosova pre svega NATO, a ne nikakva Oslobodilacka vojska Kosova. Zbog toga Srbi traze, kao sto su to prije trazili i Albanci, da im medjunarodna zajednica obezbedi miran zivot na Kosovu. Medjunarodna zajednica moze nam pomoci da ostvarimo elementarna ljudska prava tako sto ce ekstremne grupacije kaznjavati ekonomski, socijalno, pa, ako hocete, i nekim vidom vojnog pritiska. Govoriti danas o izborima na Kosovu, to je za srpsku zajednicu zaista iluzorno. Moj put do kancelarija UNMIK-a u Pristini je nesto sto treba snimiti - ispred mene ide ogromna pratnja, a ja se vozim u blindiranim kolima. KFOR me prati i unutar prostorija UNMIK-a, s obzirom da ni radnici UNMIK-a koji su srpske nacionalnosti, nisu, nazalost, postedjeni teroristickih akata i ubijanja. Cak i kad idem u toalet, prate me snage KFOR-a. Mi jednostavno ne mozemo da se slobodno krecemo. Kako bih mogla da propagiram svoju partiju, svoja politicka ubedjenja, kako bih mogla da lobiram za svoje partijsko opredelenje ako ne smem da se krecem? Kako moj narod moze da glasa za mene ako ne sme da se krece? Kako ja koja sam u jednom danu izgubila svoje radno mesto u Klinicko-bolnickom centru u Pristini, gde sam radila preko 17 godina, svoje studente koji su otisli sa Kosova i Metohije i svoju kucu u Pristini, mogu u svom gradu slobodno glasati? Da li nama treba farsa od izbora? Mislim da ne moze biti pravih demokratskih izbora sve dok Srbi zive, sto se kaze, s nozem pod grlom.

MALJOKU: Ko je koga na Kosovu proterivao, na koji nacin je otisla srpska vojska, to u ovom trenutku nije toliko bitno. Vazno je da su tu medjunarodne snage. Ja mislim da stvaranje vlasti na Kosovu treba odnekud poceti, a taj pocetak je registrovanje partija ovde na Kosovu i izlazak na izbore. Smatram da su izbori prvi korak ka stabilizaciji Kosova i stvaranju vlasti na Kosovu. Sto se tice gubitaka o kojima govori gospodja Trajkovic, svi mi smo dosta izgubili u ovom ratu. Mi smo bili prinudjeni da se branimo, ali ja smatram da sve to sto se desilo treba da ostavimo iza sebe. U ovom trenutku treba da zajednicki stvaramo vlast na Kosovu i na lokalnom i na centralnom nivou, a kada to ucinimo, onda cemo analizirati ko je sta izgubio i kako. Naravno da svi Srbi koji ovde imaju kuce i imanja, treba da se vrate. U tome ce pomoci upravo ucestvovanje Srba i srpskih partija u lokalnoj vlasti na Kosovu. Svi zajednicki treba da radimo na stvaranju uslova za povratak svih na svoje. Nijedna albanska partija na Kosovu nema u svom programu sprecavanje povratka bilo kome.

TRAJKOVIC: Zaista mi uliva optimizam kada jedan bivsi borac OVK, kao sto je gospodin Maljoku, razmislja o Srbima na ovaj nacin i meni je drago sto to cujem. Ja mislim da se bezbednosna situacija na Kosovu moze popraviti ako se Albanci budu ponasali tolerantno prema Srbima, sto je uostalom i njihova obaveza prema medjunarodnoj zajednici. Mi vrlo dobro znamo da je Severnoatlantska alijansa bombardovala Srbiju i rusila nase gradove, u kojima je ginulo civilno srpsko stanovnistvo da bi albanska zajednica danas mogla ovde da zivi i da bi se mogli vratiti svi oni koji su bili proterani sa Kosova i Metohije, i nije red da dobijenu slobodu albanski ekstremisti sada koriste da bi ubijali i proterivali Srbe. Za pocetak bi bilo dovoljno samo to da se albanska i srpska zajednica medjusobno ne ubijaju, a vreme ce uciniti da se smanje sadasnja mrznja i jaz izmedju nas, da zacele mnoge rane i jedne i druge zajednice i da ponovo dodje do nekih zdravijih odnosa.

MALJOKU: Ja ne bih voleo da govorim o ratu na Kosovu. Za napade NATO snaga na Srbiju sigurno nisu krivi Albanci, nego srpska vlast i srpska politika, od koje treba da se distanciraju i Srbi sa Kosova. Ja bih zeleo da ovaj rat sto pre zaboravim. On je bio jako tezak za Srbe, ali jos tezi za Albance. Normalno je da stvaranje medjusobnog poverenja iziskuje veliki napor i zalaganje svih strana, svih politickih partija. Mi moramo zajednicki resavati probleme i moramo se okrenuti buducnosti. Sto se tice ekscesa na Kosovu, zeleo bih reci da je isto tako moguce da su ti ekscesi inscenirani od strane vladajuceg rezima u Beogradu i da ih on koristi u svojoj propagandi koja mu pomaze da se odrzi na vlasti. Jos jednom ponavljam, Albanci nisu krivi za to sto je NATO pakt napao Srbiju, mislim da je najvaznije da se Srbi u Srbiji suoce sa istinom, da shvate da nisu u srednjem veku, da svi mi na Balkanu moramo da budemo dobri susedi i da svi zajedno treba da se okrenemo buducnosti.

- Gospodjo Trajkovic, gospodin Maljoku kaze da se treba okrenuti buducnosti i da je to sada glavni zadatak. Slazete li se s tim?

TRAJKOVIC: Da, svakako. Medjutim, na Kosovu se desilo mnogo zlocina. Gospodin Maljoku kaze da nece da govori o ratu, ali moramo da govorimo o zlocincima. Nas patrijarh je kazao: "Bolje da budem mrtav covek nego ziv zlocinac." Moram da vam kazem da je na Kosovu previse civilnih zrtava i sa jedne i sa druge strane. Ljudi koji su cinili zlocine moraju da odgovaraju. Moraju da odgovaraju bez obzira na nacionalnu pripadnost. I jedna i druga zajednica mora da pomogne da se zlocinci razotkriju, sve materijale koje poseduju o pociniocima zlocina moraju prikazati javnosti. Zlocinci moraju da odgovaraju ne zbog proslosti, nego radi nase zajednicke buducnosti. Srpsko nacionalno vece poseduje ogroman materijal koji dokazuje da je preko 200 pripadnika OVK, koje smo identifikovali, cinilo zlocine nad Srbima i prije pocetka bombardovanja i u toku bombardovanja i u ovom posleratnom, mirnodopskom periodu, kada je ubijeno 936 Srba, a 1.200 kidnapovano i odvedeno u nepoznatom pravcu. Ne znamo da li su ti ljudi ubijeni ili se nalaze u privatnim zatvorima i logorima. Mi smo tu dokumentaciju predali ljudima i institucijama koje se bave krsenjem ljudskih prava. Trenutno smo u razgovorima sa gospodjom Del Ponte.

- Gospodjo Trajkovic, Vi ste rekli da svi oni koji su pocinili zlocine na Kosovu treba da odgovaraju. Haski sud je za sada optuzio Slobodana Milosevica i nekoliko najvisih jugoslavenskih i srpskih funkcionera. Smatrate li da oni treba da idu u Haag?

TRAJKOVIC: Apsolutno. Ako se dokaze krivica, zasto da ne? Ako imaju argumente da nisu ubijali, ja racunam da ce ih sud osloboditi. Od kazne za zlocin ili za podsticanje na zlocin ne bi trebalo da bude zasticen niko, pa cak ni oni ljudi koji sede pored mene u UNMIK-ovoj administraciji. Niko ko je ucestvovao u zlocinu ne treba da bude postedjen.

MALJOKU: Svi koji su pocinili zlocine na Kosovu treba da idu u Haag. Stvarno mi je drago sto gospodja Trajkovic ima takvo misljenje o Haskom tribunalu. Trebalo bi da Haski tribunal bude priznat i u Srbiji i da svi koji su ucestvovali u ratnim zlocinima odgovaraju pred tim sudom.

- Kad je rijec o zlocinima, sada imamo situaciju da Albanci prikupljaju evidenciju o srpskim zlocinima, a da Srbi prikupljaju evidenciju o zlocinima Albanaca. Cini mi se da ce situacija na Kosovu postati normalna onda kada Srbi budu prikupljali evidenciju o srpskim zlocinima, a Albanci o albanskim. Sada, medjutim, svako osudjuje zlocine one druge strane.

MALJOKU: Sada je to tako, medjutim, mislim da cemo nakon izgradnje zajednicke vlasti, u kojoj ce biti i predstavnici Srba i predstavnici Albanaca, zajednicki poceti prikupljati podatke o svim zlocinima. Prvo treba izgraditi zajednicku vlast, a onda cemo vremenom doci i u takvu situaciju da Srbi prikupljaju podatke o srpskim zlocinima, a Albanci o albanskim.

TRAJKOVIC: Slusam gospodina Maljokua i ne mogu da se otmem zelji a da ga ne priupitam cime je ratovao kao komandant OVK. Da li je pucao bombonama ili mecima? Ili, pak, uopste nije pucao, nego ga je NATO doveo na Kosovo i proglasio ga komandantom OVK.

MALJOKU: Gospodja Trajkovic pita na koji nacin sam ja kao komandant OVK ratovao. Ja sam onaj Maljoku koga je srpska propaganda proglasila mrtvim, ako se secate, saopsteno je da sam ja ubijen 23. aprila 1998. godine. Inace, ja sam u redovima Oslobodilacke vojske Kosova od pocetka rata na Kosovu, nisam pucao bombonama nego mecima, ali pridrzavajuci se svih konvencija kojima su me ucili u vojnim akademijama. Ja sam bio i ranjen u Juniku 25. jula 1998. godine. Kao sto vidite, na svu srecu, nisam mrtav, kakvim su me proglasili, ziv sam i predsednik sam Partije liberalnog centra. Cilj moje partije je da dogovorom, podvlacim, dogovorom zajednicki gradimo Kosovo kao samostalnu drzavu, koja ce biti integrisana u demokratski svet i Evropu, i ja se nadam da cu to i doziveti, kao sto sam doziveo i slobodu Kosova.

TRAJKOVIC: Ja ne znam da je gospodin Maljoku bio proglasen mrtvim. Drago mi je, gospodine Maljoku, da ste zivi, bez obzira da li ste ili niste ubijali Srbe, da li cete ili necete odgovarati za te zlocine. Gospodin Maljoku je rekao da je zavrsio vojnu akademiju. Kada bih mu sada ponudila da zajedno sa generalom Pavkovicem pravi zajednicku vojsku, zanimalo bi me kakav bi bio njegov odgovor. Najverovatnije bi kazao: "General Pavkovic je ubijao moj narod", na sta bih ja rekla: "Zasto bih ja onda sa gospodinom Maljokuom gradila buducnost Kosova s obzirom da kaze da nije pucao bombonama?"

MALJOKU: Koliko ja znam, Haski tribunal ima nekog posla sa generalom Pavkovicem. Ja sam spreman da gradim i vojsku i drzavu sa svakim Srbinom koji nije pod istragom zbog ratnih zlocina - a zna se sta se smatra ratnim zlocinom - znaci sa svim Srbima sa Kosova koji zele da grade zajednicku policiju i vojsku buduceg Kosova, vojsku drzave Kosovo.

- Ako se slazete, da zavrsimo ovaj razgovor.

TRAJKOVIC: Zahvaljujem gospodinu Maljokuu sto je govorio na srpskom jeziku da bih mogla da ga razumem.

MALJOKU: Hvala i Vama. Ja znam za onu izreku u Srbiji - govori srpski da te ceo svet razume. Znaci, govorio sam jezikom koji razume ceo svet.